Коло игра насред Цариграда,
коло води Ибрахим ћехаја,
а до њега љепотица Фата.
Гледао је царе господине
и царица кроз бисерли грану. 5
Говорила царица госпоја:
— Ну погледај, царе господине!
Коло игра насред Цариграда,
коло води Ибрахим ћехаја,
а до њега љепотица Фата. 10
Није Фата Ибри до појаса,
још говори да му буде љуба!
Њојзи вели царе господине:
— Де, не лудуј, моја султанијо!
Наша мајка још је мања била 15
па изроди сиве соколове:
нуто мене, цара од Стамбола,
ну Селима, на Босни везира
и Алије, на Ливну кадије!
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 713.
