Коло игра више Сарајева
и у колу Дамјанова љуба,
висином је коло надмашила,
а љепотом коло зачинила.
Проговара из кола Никола. 5
— Покриј лице, Дамјанова љубо,
данас ће ти Дамјан погинути!
Пуче пушка из горе зелене
те погоди Дамјана јунака,
мртав паде у зелену траву. 10
Дамјан паде, а љуба допаде:
— Ој, Дамјане, моје јарко сунце,
рано ли ме бјеше огријало,
још раније за горицу зађе!
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 570.
