Колики је јавор на планини,
ни птица га прелетит’ не може.
Синоћ су га соколови прешли
и пренили рањена јунака:
на њему је седамнаест рана. 5
Седам рана од седам пушака,
осам рана од осам сабаља,
двије ране од два џефердара.
Он ти ране пребољет’ не може.
Њега пита ага Хасан-ага: 10
— А бога ти, Златан Хамајлићу,
куд ће твоји двори и ахари?
Куд ће твоја остарјела мајка?
Куд ће твоја на удају сека?
Куд ће твоја вјереница љуба? 15
Куд ће твоји кмети и тимари.
Говорио рањен Хамајлићу:
— Моји двори праху и пепелу,
моја мајка јаду и чемеру,
моја сека куд је њојзи драго, 20
моја љуба теби, Хасан-ага,
моји кмети љуби од мираза,
кад с’удаде, нек их теби даде.
И умрије Златан Хамајлићу.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 551.
