[Колика је гора Божурева]
Колика је гора Божурева,
Ни ’тица је прелећет’ не може,
А данас је свати пријеђоше.
Сви сватови под Божур падоше,
Дјевер с нашом под жуту неранџу. 5
Па пођоше пољем зеленијем.
Кад су били двору на помолу,
И бијелу кад стигоше двору,
Сви сватови у дворе сједоше,
Дјевер снашу води на чардаке. 10
Долази јој мила свекрвица,
Не пита је: јеси ли озебла?
Већ је пита: шта си донијела?
Она оде, — а заова дође:
»Моја снахо, лијепога веза! 15
Хоћеш ли ме везу научити?«
Док ево ти миле јетрвице,
Она носи чедо у наручју,
Па га даје својој милој стрини.
»Питај сине, јел’ т’ озебла стрина?« 20
На те р’јечи ражали се млада,
Заљуља се — црној земљи паде,
Земљи паде — Богу душу даде!
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
