Код лијине куће

Код лијине куће Писац: Бранко Ћопић

Сунчани круг се у зенит диг'о
кад је Јежурка до лије стиг'о.
Пред кућом- логом, каменог зида,
Јежурка Јежић свој шешир скида,
клања се, смјешка, кавалир прави,
бираном фразом лисицу здрави:
- Добар дан, лијо, врлино чиста,
клањам се теби, са бодља триста.
Нек перје пијетла краси твој дом,
кокош нек сједи у лонцу твом!
Гускино крило лепеза твоја,
а јастук меки паткица која.
Живјела вјечно у миру, срећи,
никада лавеж не чула псећи.
И још ти ово на крају велим:
ја сам за ручак трбухом цијелим!
Отпоче ручак чаробан, бајни.
И јеж и лија од масти сјајни.
Јело за јелом само се ниже,
Јежурка често здравицу диже:
у здравље лије и њене куће,
за погибију ловчева Жуће.
Ниже се ручак четверосатни,
затегну трбух к'о бубањ ратни.