Ковчежић небогога Павла

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ковчежић небогога Павла
Писац: Павле Соларић


Гозба Соларић.gif

Ковчежић небогога Павла




У мене је био спретан сандучић од древа,
     Но од древа кедарскога што воњу изјева;
Вериге су златне биле, ил’ подобне злату,
     Кљученица и преручи, све чест своме млату;
Рогљеве је све китило изрјадно камење, 5
     По странами увајани образа знамење.
Једним словом, ко у чем се свете мошти хране,
     Но светиње друге овде бијаху собране,
Што сам пјево о љубови, о занату Дида,
     Ту је ишло што је тајно, да му није вида. 10
Јастучић је горе лежо од голубња перја,
     И на њему Дид сједио посреди иверја:
Иверија сирјеч своји већ сатрени стр’јела,
     Колико је у ковчешцу испјевани дјела.
Не знам откуд, пронре Молва (за њу нејма чавла!), 15
     Не излети а већ изда небогога Павла.
Дјевојке се договоре (а шта нису кадре!
     Овакове светотатце негди зову ладре!) -
Договоре да украду пак да хитро врате,
     Ако би што поквариле, да сторично плате. 20
Дођу, узму, да отворе - но како без кључа?
     Зграбе од стра’ ц’јел са собом, побјегну без луча.
Кад обију, све се презну од дјетиње стр’јеле,
     Брже-боље, да читају пјесне си под’јеле -
Узнаду све и освету одма ми закључе: 25
     Да сандучић већ не врате и дубоко муче.
Но нек’ знаду, ако сада већма нег’ пре љубе,
     Да ја умем и јошт већма наоштрити зубе,
И да неће труда бити дотле мојеј груди,
     Док се која жртвовати за пл’јен не усуди. 30




Извори[уреди]

  • Павле Соларић: Гозба (сабране пјесме), Српско културно друштво "Зора", Београд, 1999, Библиотека "Кладенац" (српска културна баштина од Барање до Боке Которске) књига I.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Павле Соларић, умро 1821, пре 198 година.