Кнез Лазар и Вук Бранковић

0001 Поранио славни кнез Лазаре
0002 Од Крушевца, града бијелога,
0003 А са зетом Бранковићем Вуком,
0004 Да отиде питомој Ресави,
0005 ............своју задужбину,
0006 Задужбину цркву Раваницу.
0007 Кад су били бијелу Сталаћу,
0008 Онда рече славни кнез Лазаре:
0009 ”Да мој зете, Бранковићу Вуче,
0010 Добро ти је ово наше царство –
0011 Добрије се коња најахасмо,
0012 И лијепа руха наносисмо,
0013 И црвена вина напојисмо,
0014 Задужбине старе поновисмо
0015 И још нове млоге саградисмо!”
0016 Тад говори Бранковићу Вуче:
0017 ”Доиста је добро наше царство,
0018 Тек на томе једна мана има –
0019 Што ти јашеш коња краденога!”
0020 Тад кнез Лазар коња уставио,
0021 Па овако Вуку бесједио....