Девојка је ливаду гојила.
По ливади бостан посијала,
По бостаиу цвијет свакојаки,
Свако јутро цвијет облазила;
Један данак она г' не обишла; 5
Навади се Мујо челебија,
Дјевојци је цвијет потргао,
Њега клела лијепа дјевојка:
„Еда Бог да, љети боловао!
„Ја ти млада понуде носила: 10
„Шећер с мора, смокве из Мостара,
„И јањета прије премаљетја,
„Зељанице прије кукавице,
„Карашламе у меду кухане:
„Забун аста! мај, ослади уста." 15
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 302.
