Смиљана се по невену шеће,
Невен јој се бјелих скута маша.
Ал говори Смиљана дјевојка:
„О невене, не машај се мене!
Није мени до штано је теби 5
Већ је мени до моје жалости:
У двору ми троји просиоци
И са њима троји кудиоци.
Једни куде да сам посанљива —
Посанљиви за живота били 10
Други куде да сам худа рода —
Худо им се у роду родило!
Трећи куде да сам љута змија —
Змија им се око срца вила
Што на мене младу потварају! 15
Српске народне песме (женске), већином их у Славонији скупио Ђорђе Рајковић. Издала "Матица српска", у Новоме Саду у штампарији Игњата Фукса, 1869., стр. 80.
