Ој Цетињо, тиха водо ладна!
Тихо теци, села не занеси,
У селу је моја јауклија,
Куде ми је троји кудиоци:
Једни веле, санљива дјевојка, 5
Други веле, љута, кано гуја,
Трећи веле, нељупка је рода.
Који веле, санљива дјевојка,
Не имали у болести санка!
Који веле, љута, као гуја, 10
Гује им се на срце савиле!
Који веле, нељупка је рода,
Не љубили од срца евлада!
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 291.
