Кладила се вила и дјевојка,
ко ће прије за гору на воду.
Док је вила косу загладила,
дјевојка је воде заграбила.
Кад то видје пребијела вила, 5
она куне лијепу дјевојку:
— Да бог даде, ти се не удала,
док не вид'ла три на небу сунца,
док не чула како риба пјева,
док не роди јавор јабукама, 10
жута врба грожђем бијелијем!
Мудра била лијепа дјевојка,
мудра била, мудро урадила.
Она вид’ла три на небу сунца,
покрај мора млада пошетала, 15
она чула како риба пјева,
накитила јавор јабукама,
жуту врбу грожђем бијелијем.
То чинила, клетву расчинила
и за свог се драгог удомила. 20
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 764.
