Киша пада, трава расте,
Гора зелена,
Гора зелена, ај, ај!
Гора зелена
Мој се драги на пут спрема, 5
Оће да пође.
Узнем прелце и вретенце,
Седнем крај мора,
Бацим прелце и вретенце,
Легнем да заспим. 10
Отуд иде драго моје,
Тијо ме буди:
„Устај, устај, девојчице,
Што си заспала,
Драго ти се оженило, 15
Што те просио!“
Нек се жени, нека проси,
Просто нек му је,
Ведро небо загрмело,
Гром га убио, 20
Црна земља распуцала,
Њега притисла!
Миодраг А. Васиљевић: Југословенски музички фолклор књ. I, Народне мелодије које се певају на Космету, Просвета, Издавачко предузеће Србије, Београд, 1950., стр. 236-237.
