Киша шуми кроз гору, кроз грање
А у срцу моме туговање,
Туговање, болно уздисање, –
Киша шуми кроз гору, кроз грање.
Драга моја, ала ми је хладно;
Срце ми је заспало у груди,
Заспало је па ми се не буди, –
Драга моја ала ми је хладно.
Киша шуми, гдје си, драга, сада,
Једне боле да одболујемо
Једном душом да се милујемо?
Док кроз грање киша шуми јоште,
Дођи, дај ми срца и милоште! ...
Јаков Шантић:Сабране пјесме, Едиција Жива баштина, Свет књиге,Београд, и Институт за књижевност и уметност, Београд 2005., Приредио Синиша Тутњевић, стр. 82.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јаков Шантић, умро 1905, пре 119 година.
