Кашаљ

Кашаљ (431 - 432)

      Кад човек нагази па „нечисто место“, почне да кашље и не може то да заустави. Болесник однесе белу вуницу бајачу „да му врзује повору“ (да везује узицу). Бајач усуче узицу сукаљком, а затим склопи две струке дугачке око један метар. Са тим оде у кочину (свињац), стави руке на леђа и везује узицу (тј. прави чугљеве или чворове). При томе баје (басма бр. 431). Бајач набраја животиње све дотле док не веже чвор. На којој животињи је чвор везан, она је и узрок кашља (417, с. 32).
      Басма 432 је од сувог кашља. За ово бајање се закоље јеж, стопи му се маст, и том машћу мажу хлеб. Једући тај хлеб говоре ове басму.

Референце

Извор

• Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 419.