Качаловљевом псу (Јесењин)

Качаловљевом псу
Писац: Сергеј Јесењин

Џими, на срећу пружи шапу ти,
не видех такву шапу од рођења.
Де, на луну да лајемо ми
и на време тишине и бдења.
Џими, на срећу пружи шапу ти.

Мили мој, не лижи, језик посустаје.
Појми са мном просту бар истину клету.
Та ти и не знаш овај живот шта је,
нити шта значи живети на свету.

Господар је твој и мио и знан,
и многи му гости у походе дођу,
и уз осмех сви су они баш контан
да кроз твоју сјајну длаку руком прођу.

На свој начин ти си враголасто леп,
с тако милом, присном њушкицом у круг.
Не питајућ никог ништа, просто слеп,
трчиш да се љубиш, ко пијани друг.

Мили мој Џимице, кроз одаје твоје
прошло је сијасет гостију од пре,
Ал она међ свима најсетнија што је,
да случајно она долазила није?

Доћи ће, запамти и с ума не склизни.
Без мене, кад упреш у њу поглед жив,
ти јој нежно руку место мене лизни
за све што сам био и што нисам крив.

Априла 1925, Москва