Каткад
| Каткад Писац: Ђура Јакшић |
| песма је написана 1858. године[1]; текст се овде наводи према Живановић (1931)[2] |
- Каткад
Кадикада тешко ми је;
Тако боле груди,
Да ми срце једва бије,
Живот да разбуди!
Све милине већ које су,
Што их људи желе,
У том часу таке несу,
Мене да веселе.
Сама љубав, најсилнија,
Што кâ сунце сија,
Мени тиња — тâ највећа —
К'о обична свећа.
А што више вина пијем,
То величам јаде:
Скочим каткад, да разбијем
Чашу у комаде...
Тако ми се тужит' стане,
Срце ми се пори —
А каткада пламом плане,
К'о жив огањ гори.
У том часу, љутој муци,
желео бих здраво,
У крвавој с ножем руци,
Бојиште крваво!...
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Ђура Јакшић, умро 1878, пре 146 година.
|