Карлетић Јован и госпоја Милетићка
Жени мајка Карлетић Јована,
Од сваклен га ћила женит' мајка,
Ал' неморе њега да ожени.
Него једна Милетић госпоја,
И у ње је кћерца јединица 5
По имену рођена Аница,
Оту б' рада Карлетић Јоване,
Али неће за њега да пође.
Тужио се Карлетић Јоване:
„Немогу је преварити, нане!“ – 10
А њему је мајка говорила:
„Лахко ћеш је преварити, сине!
„Гради лагун на водици хладној,
„Ту ће доћи млађахне дивојке,
„И доћи ће младе удовице, 15
„И још с њима Милетић' Аница,
„Онда ћеш је преварити, сине!“
Јован гради лагун на водици,
Али ето младих дивојака,
И за њима младих удовица; 20
Али нема Милетић' Анице.
„Немогу је преварити, нане!“ –
„Лахко ћеш је преварити, сине!
„Ти се чини, да си преминуо,
„Ту ће доћи млађахне дивојке 25
„И за њима младе удовице,
„И с њима ће Милетић' Аница;
„Онда ћеш је преварити, сине!“
Леже Јован у ложницу мехку,
Учини се, да је преминуо. 30
Али ето младих удовица,
И за њима младих дивојака,
С њима дође Милетић' Аница,
Првом ногом на праг корачила,
А другом је натраг поступила, 35
Па ти бјежи она свому двору,
Па говори својој старој мајци:
„Ај старице, стара моја мајко!
„Ноге су му, конда б' поскочио,
„А руке му, конда б' огрлио, 40
„А лишце му, конда б' обљубио!“ –
„Немогу је преварити, нане!“ –
Лахко ћеш је преварити, сине!
„Гоји косу четри годинице,
„Па је плети јунак о четверо, 45
„Па ти ајде у гору зелену,
„Па усици гусле јаворове.“
Гоји косу четри годинице,
Па је јунак плете о четверо,
И он оде у гору зелену, 50
Па он сиче гусле јаворове.
Кад направи гусле јаворове,
Он облачи просјачко одило,
Начини се слипица дивојка.
Па он иде пред Анине дворе, 55
Па он гуди од јутра до мрака:
Прво гуди, да му круха даду,
Друго гуди, да м' вечеру даду,
Треће гуди, да му конак даду,
Стаде цвилит' слипица дивојка, 60
И тишит је Милетић' госпоја:
„Муч', нецвили, слипицо дивојко!
„Са мном хоћеш вечер вечерати,
„А с Аницом конак коначити.“
Утиши се слипица дивојка. 65
Када дође доба од вечере,
С њима она вечер вечерала.
Када они вечер вечерали,
Свићу жеже Милетић госпоја,
И води их у девет одаја, 70
Па затвори деветера врата.
Ал' говори слипица дивојка:
„Трн' де свићу, Аницо дивојко!
„Мрзко ми се пред тобом свлачити.“
Трне свићу Аница дивојка, 75
И свлачи се слипица дивојка.
Када било ноћи по поноћи,
Јунак јој је лишце обљубио.
Када свану и ограну сунце,
Али нема Милетић' госпоје, 80
Да отвара слипицу дивојку,
Ал' с' извлачи слипица дивојка,
Извлачи се она кроз пенџере,
Па запива танко гласовито:
„Нека, нека, милом' богу фала! 85
„Кад преварих Милетић' госпоју.“
Мало за тим постајало вриме,
Пише књигу Милетић' госпоја,
Баш на руке Карлетић Јовану:
„Купи свате, ајде по дивојку!“ 90
А јунак је њојзи одписао:
„Кад сам просио, ниси ми је дала,
„Сада ми је на одмете дајеш.“
Јопе пише Милетић' госпоја,
Баш на руке Карлетић Јовану: 95
„Купи свате, ајде по Аницу,
„Аница је чедо породила.“
Мало чедо мужка глава била.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
