Карај, Донће, до крај да карамо

Извор: Викизворник


[Карај, Донће, до крај да карамо]

Карај, Донће, до крај да карамо.
На крај постат зелена ливада,
на ливади дрво јабланово,
поди дрво шарена постеља,
на постељу момак и девојћа. 5
Играли се с зелену јаблку,
па заспали момче и девојче.

(Пева се и приликом копања и у Лужници и у Нишави).



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Етнолошка грађа и расправе: из Лужнице и Нишаве, Владимир М. Николић, [Београд] : Српска краљевска академија, 1910., стр. 279-280.