Кактуси
Кактуси
Не, неће ти се душа спотаћи
о прагове наших катедрала
у сенци,
лепи мој друже из Сенегала.
Зажмури, ако - кад сване -
угледаш наше дивне барутане;
а ни за стопу нећеш маћи:
свугде ће ти се
предавати венци
да ти о врату висе.
Наш живот је титрање атома
тела
кроз поља црна и бела,
и душе
од победа до слома...
Па ништа, ако и твоја галија
завири
до дна вала;
свеједно да ли се душа
касније ил' раније смири,
добри мој друже из Сенегала...
|