Како се св. Сава закалуђерио

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Како се св. Сава закалуђерио

(Из Босне)

Запросио царе Симеуне,
Запросио Ђурђинку ђевојку
За свог сина Саву Неманића,
Цар је проси, а Сава је не ће,
На силу му цуру испросио, 5
На силу му свате покупио,
На силу му цуру доводио,
А на силу свадбу учинио,
Свадба била три четири дана,
Ту се велик народ искупио: 10
Три велике бјеху патријаре
И дванаест српсвијех владика
И тридесет младих калуђера
И шездесет младијех попова,
Све то гледа у цара весеље. 15
Кад су била три четири дана,
Док рекоше млади свештеници:
„Од шта вакат, од тог и врнјеме,
„Да вјенчамо Саву и Ђурђинку."
Онда царе двије слуге спрема: 20
„Зовите ми Саву на вјенчање."
Двије слуге на ноге скочише,
Па ето их Сави у одају;
„Хајде Саво, стани на вјенчање!
„Да вјенчају тебе н 'Бурђинку, 25
„Цар те зове и сви свештеници.“
А Сава им смјерно одговара:
„А за Бога једнога вас молим!
„Прођ’те ме се, двије царске слуге
„Не ћу вама стати на вјенчање; 30
„Та ја волим данас умријети
„Него вама стати на вјенчање,
„Јер ћу ићи Филиндару цркви
„И онђе се покалуђерити,
„Намастиру славном привјенчат’ се 35
„За овога и оног’ свијега."
Слуге цару по истини кажу,
То је цару врло мучно било.
То слушају шездесет попова,
Сви по реду Сави долазише, 40
Сваком Сава по истини каже,
Сваком каже, сваком руку љуби:
„Бога ми се никад женит’ не ћу,
„Већ ћу ићи Филендару цркви
„И онђе се покалуђерити." 45
Све још каза што је намислио.
Кад попови ријеч разумјели,
Сви се натраг млади поврагише,
А то слуша тридест калу!)ера,
Сви по реду Саву зазиваше: 50
„Хајде, Саво, стани на вјенчање!"
Сваком Сава по истини каже:
„Не ћу богме, тридест калуђера!
„Већ ћу ићи Филиндару цркви,
„Онђе ћу се покалуђерити." 55
Све им каза што је намислио.
Кад то чуло тридест калуђера,
Сви се патраг млади повратише.
То зачуло дванаест владика,
Сви су Сави редом долазили,60
Сви су Саву редом зазивали,
Сваком Сава б’јелу љуби руку,
Сваком Сава смјерно говораше:
„О господо, дваиаест владика!
„Ја се цару пикад женит’ не ћу, 65
,Већ ћу ићи Филендару цркви
„И онђе се покалуђерити."
Све још каза што је намислио.
Кад то чуло дванаест владика,
Сви се млади натраг повратише. 70
Зачуди се свети патријаре,
Сва тројица Сави долазиле:
„Хајде Саво, стани на вјенчање!"
А Сава им смјерно говораше:
„Ја ћу ићи Филен,дару цркви 75
„И онђе се покалуђерити."
Све им каза што је намислио,
Свој тројици б’јелу љуби руку.
Кад то чуле све три патријаре,
И они се натраг повратише, 80
Што им рече, цару казиваше.
Кад то зачу царе господаре,
Жестоко се наљутио царе,
Па отвара књиге псалтијере,
Љуто куне свога Саву сина, 85
Па прихвати часно ванђелије,
На ванђељу још га жешће куне,
У томе се жешће наљутио,
Од земље је на ноге скочио,
Да погуби свог млађаног сина. 90
Оде царе Сави у одају,
Угледа га лијепа Ђурђинка,
Пред свога је свекра излазила,
Свија му се преко десне руке,
Љубећ’ свекра у бијелу руку, 95
Овако је њему говорила:
„Да мој свекар, царе Симеуне!
„Немој посјећ’ свога снна Саву,
 „Од Бога је велика грехота,
„Од народа зазор и срамота, 100
„А ја идем зовнут’ твога сина.“
Кад је царе ријеч разумио,
То се царе натраг повратио:
Оде цура млада у одају,
Љено сједи Сава Неманићу, 105
Када млада до одаје дође,
Од одаје отворила врата,
Одаја се листом разасјала,
Сву одају к’о да грије сунце.
Она њему добро јутро виче, 110
А у Саве ситно јеванђеље,
И он њојзи здравље прихватио.
Ђевојка му тихо бесједила:
„Устан’ Саво, стани оа вјенчање
А Сава јој онда одговара: 115
„Не ћу богме, лијепа Ђурђинко!
„Та ја волим данас умријети,
„Него вама стати на вјенчање,
„Јер ћу ићи Филиндару цркви
„И онђе се покалуђерити, 120
„Намастиру славном привјенчати
„За овога и онога св’јета.“
Три пута га зазива ђевојка.
Сва три пута Сава једно каже.
Кад то виђе лијеиа 'Бурђинка, 125
Онда Савн цура говорила:
„Хајде Саво, стани на вјенчање!
„Док вјенчају и мене и тебе;
„Кад будемо ноћи у ложници,
„Онда ћемо на ноге скочити, 130
„Истиноме Богу номолит’ се,
„Помолити, па се побратитн,
„Ца тн хајде Филендару цркви,
„Ти се мореш покалуђериги,
„Ја ћу остат’ на бијелој кули 135
„Измет’ чинит’ твоме цару баби
„За живота и мога и твога."
Кад је Сава ријеч разумио,
Он послуша 'Бур1)инку 1)ввојку,
И он оде стаде на вјенчање. 140
Ту дођоше младн свештеници,
Привјенчаше Саву и 'Бурђинку,
А то цару врло мило било.
Кад иукоше на граду тонови:
Седамдесет један за другијем, 145
Царева се свадба растурила,
Вр’јеме дође у ложницу сићи,
У ложницу Савн и гБур1)Инци.
Кад је било ноћи иред по ноћи,
Загрли се Сава и Ђурђинка 150
К’о рођени братац и сестрица,
Загрлише, те се пољубише,
Пољубише, па се побратише,
Онда Сава сјетова Ђурђинку:
„А Ђурђинко, мила секо моја! 155
„Не рођена, као и рођена!
„Чини измет моме цару баби
„За пунијех девет годиница,
„Кад настане десета година,
„Поћи ћете роду и племену 160
„Крај бијеле Филиндара цркве,
„Ту ћеш наћи мене калуђера,
„Ти се сврни да с’ очим' видимо."
Кад то рече, оде из одаје,
Оста сама Ђурђинка ђевојка. 165
Кад у јутру јутро освануло,
Са истока сунце огрануло,
Уранио царе Симеуне
Да обиђе сина и Ђурђинку,
А кад царе уђе у одају, 170
Сама сједи лијепа Ђурђинка,
У руци јој златна књига бјеше,
Учи цура књигу јеванђел>е,
А цар њојзи добро јутро виче,
Одмах царе за свог сина пита, 175
Ђурђинка му по истини каже.
Отален се царе повратио,
У двору му остаде Ђурђинка,
Чинећ’ измет за девет година;
Кад настаде десета година, 180
Подиже се царе са Ђурђинком,
Те пођоше роду и племену,
Пролазише кроз зелену гору
Крај бијеле Филиндара цркве,
Ту се моли лијепа Ђурђинка: 185
„Господаре, да мој царе бабо!
„Сврнимо се Фидиндару цркви,
„Видц сина, ја ћу побратима.“
То невјесту царе послушао,
Те се туде на конаке сврну, 190
Добро Сава дочекао баба
И Ђурђинку своју посестриму,
У суботу у очи неђеље,
Па одоше онда у одају,
Загрлише, те се иреставише. 195
Кад у јутру освану неђеља,
Уранили млади свештеници,
Они служе часну литурђију,
Ту им нема Саве калуђера,
Љуто куну цара Симеуна: 200
„Симеуне, од Бога ти тешко!
„Куд доведе своју снаху младу?
„Те нам нема Саве калуђера,
„Да нам служи часну литурђију."
То је цару врло мучно бнло, 205
Па изиђе из бијеле цркве,
Прихватио криву посјеклицу,
Да ногуби Саву и Љурђинку;
Ал’ кад царе у одају дође,
И кад виђе Саву и Тзурђинку, 210
Наиоредо ђе су преминули,
Ту се царе чуду зачудио:
„Мили Боже, на свему ти хвала!"



Извор[уреди]

Српске народне пјесме из Босне и Херцеговине: Епске пјесме старијег времена. Скупио Богољуб Петрановић. На свијет издало „Српско учено друштво”. У Биограду, у државној штампарији 1867., стр. 70-86.