Подига' се Старина Новаче,
Подига' се гори у 'ајдуке;
Јунак ништа од оружја нема,
Само носи будак о рамену.
Намјера га намјерила била, 5
А ономе кнезу Мираскоме.
Пита њега од Мирасе кнеже:
„Шта је теби, Старина Новаче,
Када си се тако подигао
У невр'јеме, у старе године 10
„Врат ломити по гори ходити?
„Каква ј' теби б'једа додијала?“
Одговара Старина Новаче:
„Поглавицо, од Мираса кнеже,
Јако ј' мени б'једа додијала“ 15
Та знадеш ли, од Мираса кнеже,
Кад Јерина зида Смедерево,
А на народ налог наложила;
Град зидасмо три године дана,
Све потрашмо коње и волове; 20
Кад краљици блага повалило,
Од народа хараче запита:
Од дјевојке све по оку злата,
Од јунака по три оке злата.
То давашмо четири године. 25
Кад у мене понестало блага,
Није о'кле давати хараче,
Постави ме Јерина краљица,
Постави ме у тавницу тавну.
Много н'јесам био у тавници, 30
Много није, те четири дана,
Извади се богу на поруке,
Те ја поче' по гори ходити;
Од оружја ниђе ништа немам,
Него овај будак о рамену.“ 35
Кад све каза Старина Новаче,
Опрости се с кнезом од Мираса,
Иде гором нујан и зловољан,
Гладан врло љеба бијелога,
Зажелио меса дебелога. 40
Јако жедан вина црљенога.
Све он не зна што ће учинити,
Па он сједе путу на расркшће.
Ђе несреће, бог даде и среће.
Бег Ибрајим жени сина свога 45
И шњиме је стотину сватова
Воде л'јепу кићену дјевојку.
Кад с Новаком они поредише,
Он запита љеба бијелога.
Бег Ибраијим на ноге скочио, 50
Бије њега плетеном канџијом,
Јако њега бије по плећима.
Кад се јунак у невољи виђе,
Он потеже будак са рамена,
Те погуби бега Ибрајима, 55
И разби му на путу сватове,
И зароби кићену дјевојку,
И дјевојку прода за дукате,
И задоби коња и оружје.
О Новаче, на твоје поштење, 60
А народу од бога проштење!
Српске народне пјесме слијепца Раде Рапајића. Вјерно прибељежио и за штампу приредио Манојло Кордунаш, Збирка српских народних умотворина из Горње Крајине, књига II, у Новом Саду, издање и штампа А. Пајевића, 1892., стр. 220-222.
