Обудовље Бубица кадуна;
На Алији останула сину,
На Алији, сину од године.
На њу силни свати навалили,
Навалили са све четир стране, 5
А највише ага Срдар-ага.
"Ако ћеш ми примити Алију,
Бит ћу теби вијерна љубовца."
Одведоше Бубица кадуну.
Кад је била горицом зеленом, 10
Срдар-ага коња разиграва,
До своје га љуби доиграва
Остав’ Алу, Бубица кадуна!
Ако Алу оставити не ћеш,
Русе главе наносит се не ћеш." — 15
На велике ударила мисли:
"Што ћу саде од живота мога?"
Па се пење у јелине гране,
Па од гране саланџаке[1] гради,
Малахну му пјесму запјевала: 20
"Нини, Але, жалосна ти мајка!
Кад ти пухне вијор вечерине,
Мнит ћеш, Але, да те љуља мајка;
Кад ти падне капца воде с листа,
Милит ћеш, Але, да т’ умива мајка; 25
Кад запјева у горици вила,
Мнит ћеш, Але, да ти пјева мајка." —
Кад је сјутра јутро освануло,
Молила се Бубица кадуна
Уз кољено аги Срдар-аги, 30
Да отиде обаћи Алију[2].
Никако јој ага не дад’јаше,
Док му своје поклони имање.
Срдар-ага на чаршију сиде:
"Шехутала[3], моја браћо драга! 35
Поклони ми све своје имање." —
Винко Палунко, бр. 45. Из Попова у Херцеговини од Јеле Буквић родом из Бурића, а научила од була Али-паше Ризван-беговића у Стоцу.
Изабране народне пјесме II, женске, приредио Др. Никола Андрић, у Загребу, 1913, Тисак Краљ. земаљске тискаре., стр.145-146.
Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Ženske pjesme (Romance i balade), knjiga peta, uredio Dr Nikola Andrić, Zagreb, str. 260-261.
