Пиле су ми винце до три јетрвице.
Слатко је винце, медно је винце.
Ал' је медна година
Која га је родила.[1]
Прва је попила танан ваћов с главе, 5
Друга је попила златан прстен с руке,
Трећа је попила свога господара.
Прва је попила, пак је говорила:
"Имам сеју младу и прељу и ткаљу,
"Откаће ми ваћов и тањи и лепши." 10
Друга је попила, пак је говорила:
"Имам брата млада добра кујунџију,
"Сковаће ми прстен и већи и лепши."
Трећа је попила, пак је говорила:
"Док је моје главе, биће господара." 15
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 445.
