Под Будимом овце пландовале,
Отисла се ст'јена од Будима,
Те побила свилоруне овце,
И убила два млада овчара:
Шећер-Марка и Андрију Злато. 5
Марка жали и отац и мајка,
А Андрију ни отац ни мајка,
Него једна из села дјевојка;
Жалила га, па је говорила:
"Јаој, Андро, моје чисто злато! 10
"Ако бих те у пјесму пјевала,
"Пјесма иде од уста до уста;
"Па ће доћи у погана уста;
"Ако бих те у рукаве везла,
"Рукав ће се одмах издерати, 15
"Па ће твоје име погинути;
"Ако бих те у књигу писала,
"Књига иде од руке до руке,
"Па ће доћи у погане руке."
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 419-420.
