Какоме паметном човјеку

* * *

Какоме паметном човјеку

Златни кове и сребрни, да л'јпо ти сјаш!
Да наш Ст'јепо домаћине,^[1] да много ти знаш!
У сенату Млетачкоме велик ти је глас;
Више ваља, домаћине, твој поштени глас,
Нег за пасом златни ножи и свилени пас. 5
     И око и чело
     Све вам, браћо, весело!

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg

---

Референце

1. Тако је бил име (Стијепо Баранин) моме домаћину, у којега сам кући у Перасту сједио, кад сам ове пјесме писао, па га она жена, која ми је пјесме казивала, узела готово свуда, гдје јој је како име требало.

Извор

• Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 85.