Какво момче коња игра,
уз дружина равно поље!
У срећу му танка Стана.
Кад гу срете, не говори,
кад гу мину, тад говори: 5
„Мори Стано, танка Стано,
да знам да би ме узела,
не би знао шта би дао!
Дао би си врана коња,
и оружје из појеса, 10
и готове пет стотине!“
Ој убаве мале моме, ладо, ладо!
Референце
Извор
Народне песме и басме јужне Србије, скупио и приредио Момчило Златановић, Београд, Српска академија наука и уметности, 1994., стр. 66.