Какав јунак низ варош промина!
А што јунак, а што личан беше,
А што јаши коња пеливана,
А што носи гуња огрњена,
А што носи пушка заметнена, 5
А што носи сабља запасана,
На руку му бурма позлаћена,
На џепа му шимшир огледало,
Кој промина, свак се огледује.
Проминала најбоља девојка, 10
И она се лепо огледала.
Јунак гу је с бурму бележија
Да гу позна на велики собор.
Па отиде на велики собор,
Питају га њојне другарице: 15
„Ој другачко, верна другарице,
Питаћемо, право да ни кажеш:
Зашто ти је белег на образи?"
„Ој другачке, верне другарице,
Питајте ме, право ће ви кажем 20
Зашто ми је белег на образи:
Какав јунак низ варош промина!
А што јунак, а што личан беше,
А што јаши коња пеливана,
А што носи гуња огрњена, 25
А што носи пушка заметнена,
А што носи сабља запасана,
На руку му бурма позлаћена,
На џепа му шимшир огледало;
Кој промина, свак се огледује. 30
Ја намина и ја се огледа,
Јунак ме је с бурму бележија
Да ме позна на велики собор.
Затој ми је белег на образи."
Момчило Златановић: Стојанке, бела Врањанке, народне песме које се певају у врањској области, Раднички универзитет "Коста Стаменковић", Лесковац, 1969., стр. 30.
