Имам драгог биљег од бисера,
А слађега од нобе-шећера[1];
Ваљаду му очи Цариграда.
Обрвице града Сребренице,
Трепавице Шама[2] и Мисира[3], 5
Било лишће бијелога Ливна.
Да бих драгог у књизи писала.
Жао ми га у мрко мећати;
Да бих драгог на јаглуку[4] везла,
Јаглук ће се брзо похарати; 10
Да бих драгог у писми пивала,
Писма иде од уста до уста,
Доћ’ ће писма у душманска[5] уста.
Па ће мене с драгим завадити.
