„Кажи, сине, зашто болан легаш?
Да ли легаш од големи болес?
Или легаш од тешки мераци?“
„Кад ме питаш, право ће ти кажем,
ја не легам од големи болес, 5
нити легам од тешки мераци,
већ ја легам од клетве големе.
Кад сам бија у турско кумита,
ја сам ишја кроз туј пусту гору
и сретнамо китени сватови, 10
уфатимо снашку, младожењу,
врзамо ги руке наопако,
невестицу за јелу зелну,
младсжењу за шумово дрво;
па смо, мајко, по пут путовали, 15
путовали триста и три д'на,
и дођомо на тој исто место.
Младожења језик изгубија,
невестица још помалко збори:
„Јел'те, браћо, малко олабете.“ 20
Ми приђомо, не гу олабимо,
већ гу, мајко, још више стегнамо.
И затој сам три године болан.“
Певач и место записа
Благоје Јовановић, Лопардинце
Референце
Извор
Момчило Златановић: Нишна се звезда по ведро небо, народне песме које се певају у Врању и околини, Раднички универзитет, Врање, 1967., стр. 20.
