КАД ЈЕ НАЈЉЕПША
Лијепа си кад ти у очима
С'ја радости зрака жива,
Још си љепша, мислим, кад суморно
На мом лицу око ти почива;
Ну надасве л'јепа си у храму
Када молиш тол' усрдно
Да и срцу тугом отежану
Бог т' олакша бреме грдно.
Онда другог на свијету лица
Лицу твому слична није,
Пред њим онда сам анђелак храма
Златним крил'ма своје крије;
А гледећ' те с неба радује се
Вељи Творац свих дивота
Што, пречистив вјечне мисли своје,
Тобом створи цв'јет љепота.
