С вечер' сјала сјајна мјесечина.
Обасјала зелену ливаду,
По њој пасу два господска коња,
Чувала их два господичића:
Бан Стијепо и капетан Јово. 5
Бан Стијепо Јову говорио:
"Да мој брате, сјајне мјесечине!
"Благо, брате, ономе јунаку!
"Кога није на далеку драга;
"А моја је драга на далеку, 10
"Иструну ми јаглук и марама:
"У марами грожђе односећи,
"А јаглуком сузе утирући
"Са мојом се драгом растајући."
Ал' говори Јово капетане: 15
"И моја је драга на далеку,
"Ал' кад мени на ум падне драга,
"Ја не гледам тавној ноћи доба,
"Нит' мој коњиц мутној води брода:
"Путем идем, за њим праха нема, 20
"Воду газим, за њим брчка нема."
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 457.
