[Кад је било времѳ Неманића]
Кад је било време Неманића,
градили су многе задужбине,
многе цркве па и манастире.
Градили су у Дрвена града,
у Дрвена светога Аранђела. 5
Свети Аранђел разрушен је сада.
Градили су у Призрена града,
У Призрену цркву свету Петку.
Света Петка[1] потурчена сада.
Градили су у селу Мушутишту, 10
Мушутишку цркву Богородицу.
Ова црква једно кубе има.
Градили су више Породимља,
Породимља светога Уроша.
Градили су у Косову пољу, 15
у Косову Грачаницу цркву.
Ова црква пет кубета има.
Градили су цркву Раваницу,
Раваницу на води Ресави.
Градили су више Митровице, 20
Митровице цркву Сокољицу
и градили Девич у Дреницу.
Па говори српски цар Стефане,
па говори сестрици Јелици:
„Чујеш ли ме, сестрице Јелице! 25
Хоћу градит’ пребијелу цркву,
што да нема тако добре цркве,
што да нема на овоме свету.
Градићу јој темељ од дуката,
поднизати ситнијим бисером, 30
а покрити тешком оловином."
На то њему сестра одговара:
„Чујеш ли ме, ти брате Стефане!
Време није да ти сада градиш,
да ти градиш тако добре цркве, 35
јер ће Турци царство освојити,
па ће с цркве подскидат’ олово,
те ће мећат у својим топовма,
и са њиме цркве растурати.
Па ће с цркве поскидат бисера, 40
Те ће булам мећат’ у ђердане
и својима коњ’ма у силбене.
Са цркве ће поскидати злато,
те ће градит’ по собам’ равтове.
Но да идеш у немачку земљу, 45
тамо има један добар камен,
што се мери са бијелим сребром,
и две паре скупљи је од сребра.
Па од њега ти намести цркву,
што ће трајат’ од века до века. 50
И Турци ће царство освојити,
али црква опет ће трајати:
од камена ником ни камена."
Цар је Стефан сестру послушао,
па отиша’ у Немачку земљу. 55
Тамо наша' један добар мајдан,
где се вади један добар камен,
што се мери са бијелим сребром
и две паре скупљи је од сребра.
Па се натраг био повратио. 60
Али много време не постаја,
а са мора дођоше галије,
у галије онај добар камен,
што га Стефан био ископао.
Кад су цару муждеџије дошле, 65
дава благо кол'ко душе драго,
па сагради добру задужбину
измеђ’ Тетова и међу Ђакова,
а то јесу високи Дечани.
