Кад се устали на листу кап,
а на мору мост,
онда на теби страва.
Бијела патка испод бијела неба
лети, носи бијел биљег под крил’ма. 5
Иде куја, бијелу штенад води,
бијело млијеко капље на камен.
У камену мозга нема,
а у теби страве нема.
(208, с. 83-84)
Певач, место записа и напомена
Референце
Извор
Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 319. бр. 496.
Кошутић, В. Р. Бајалице (из Босанске Крајине), „Расковник“, III (1970), бр. 8, с. 83-84.
