Кад се сетим... (Васа Крстић)
| Кад се сетим... (1892) Писац: Васа Крстић |
Кад се сетим оних дана,
Што их прошлост скора крије,
Душа ми је расплакана,
А срце ми јаче бије...
Да л’ мораде тако бити?..
Зар не беше друга пута??..
Аој снови поносити!...
Аој срећо, куд залута?!
Ти разумеш речи ове,
Угаснула звездо моја!
Та и тебе прошлост зове
Ширећи ти њедра своја.
Јер садашњост за нас двоје,
Нема више рајских сласти..
Срце твоје, срце моје,
Не сме ништа даље касти!
Извор[уреди]
1892. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година седм,а број 3, стр. 36.
|