[Кад се жени нежењен Драгојле]
Кад се жени нежењен Драгојле
На далеко запроси девојку
За годину салио прстење,
А за другу скупио сватове,
А за трећу пош’о по девојку. 5
Кад су били на нову пољану
Излазила девојачка мајка,
Излазила па им говорила:
— Ој, Драгојле, зете несуђени,
Не растркуј коња зеленога, 10
Умрла је лијепа девојка!
Кад сте били на нову пољану
Видели сте до три гроба нова.
Што ’но има калпак и челенка,
Оно ти је шурак Василије. 15
Што ’но има златна перјаница,
Оно ти је свастика Васиљка.
Што ’но има бурму и прстење,
Оно ти је лијепа девојка.
Умирала, мајку заклињала: 20
— Даруј, мајко, кићене сватове!
Сваком свату од свиле кошуљу,
Мом Драгојлу од злата кошуљу,
Уз кошуљу везене јаглуке,
Уз јаглуке увеле јабуке, 25
Нек му вене срце за девојком,
За девојком, лијепом Радојком!...
