Кад се жени младожења,
Он узима дјевојчицу,
Баш потреви млинарицу;
Нит је може коњ носити,
Нит је може вол возити! 5
Ал' говори дјевојчица:
"Кујте кола, од олова,
И под кола шест волова!
Шеде[1] мама у дну кола,
Ђувегија у вр' кола; 10
Стаде кола шкрипљавина,
И волова кривљавина.
Ал' повика младожења:
"Ћа Вранота, ћа Плавота,
Није прова, ни пшеница, 15
Већ је моја суђеница!"
Када мому доведоше,
Три каната одбрвнаше,
Док је у дом уведоше.
Забрину се стари свекар, 20
Што ће мома вечерати?
Ал' говори млада мома:
"Не брини се, стари свекре,
И јарчија стара брадо!
Лако ћемо за вечеру! 25
Шест волова испод кола,
Дванајст пећи просурине,
И четири козурине,
И два овна шкуљевита,
Четир јарца прчевина, 30
И још прасе, репом за се!"
Када мому у ложницу,
У ложницу с момком свели,
Момка ногом притиснула!
Кад подвикну младожења, 35
Отуд лете два дјевера!
Сваки носи по полугу,
Да подигну моми ногу;
Полуге се поломише,
Два дјевера попадаше! 40
Отуде лете сви сватови,
Сваки носи по полугу,
Да подигну моми ногу.
Полуге се поломише,
Докле ногу одигоше! 45
У петак је доведена,
У суботу обљубљена,
У недељу чедо роди,
Како роди, нама оди!
Забрину се свекрвица, 50
Па говори снаји својој:
"Да снајице, чудна чеда!"
Ал' говори млада мома:
"Не чуди се свекрвице,
Доста чедо ћаћа има: 55
Из Одина, пет стотина,
Из Опова, пет попова,
Из Завеза, до три кнеза,
Из Апрала, пет капрала!"
