[Кад се жени Јанко младожења]
Кад се жени Јанко младожења,
Па запроси Јанинку девојку,
Он је проси, она се поноси,
Матку праћа она натраг враћа,
Прстен даје, она шегу бије.
Бре не лудуј Јанко ја те нећу.
Све је Јанку неверица било,
Па он купи кићени сватови,
Право иде Јаникине дворе.
Далеко ги Јанинка сагледа,
Па позива своју стару мајку:
Ено мајке Јанкове сватове.
Нећу мајке Јанка млатожењу.
Ручице му пртени кончићи,
А ножице р’жане сламчице.
Проговара Јанинкина мајка:
Ћери моја, Јанинке девојке,
Ако нећеш Јанка младожењу.
Ти се спреми лепо девојачки,
Па ти легни лепо мртавачки.
Покрићу те сас белим покровом
Па ћу плачем лепо мртавачки.
Пуни двори Јанкови сватови,
А Јанинка под белим покровом.
Ал говори Реља од Пазара:
Чујеш мене Јанко младожењо.
Ово јесте велика превара.
Но ти узми леда девет педа,
Па ти мети Нини у пазуке,
И т'ѓ ће се Нина пробудити,
И т'г ће ти очи отворити.
Па је Јанко Рељу послушао,
Па узима леда девет педа,
Па си мету Нини у пазуке,
Нит’ се буди, нит’ очи отвара.
Тад говори Реља од Пазара:
Чујеш мене Јанко младожењо,
Ово јесте велика превара,
Но ти узми жешке жеравице,
Те ти метни Нини у пазуке,
...
Но ти узми змију тројеглавку
Нит’ се буди, нит’ очи отвара.
Ал говори Реља од Пазара:
...
Ти изврни ланени рукави,
Па си ргни Нини у пазуке,
И т'г ће се Нина пробудити,
И т'ѓ ће ти очи отворити.
Проговара Јанко младожења:
Простите ми кумак и старојко,
Да узврнем ланене рукаве,
Да ја ргнем Нини у пазуке.
Простише му кумак и старојко,
Па узврну ланене рукаве,
Па он ргну Нини у пазуке,
И т'г се је Нина пробудила,
И т'г си је очи отворила.
Кочијаши сабраше кочије,
И метнуше Нину у кочије,
И чикнуше низ поље широко.
Кад су били половину пута.
Ал’ узвика Јанинка девојка:
Кочијаши уставте кочије,
Љуто ме је глава заболела.
Кочијаши усташе кочије,
Проговара Јанинка девојка:
Додајте ми тија оцтри ножи,
Да разрежем таја жута дуња.
Додаше вој тија остри ножи.
Не разреза таја жута дуња.
Но си рга у тој клето срце.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
