Цуцу, цуцу на коњу,
Вуци т' мајку закољу
У шеници у пољу!
Немојт', вуци, за Бога!
Мајка ми је драга, 5
Сису [2] ми је дала.
Другу рекла дати.
Кад пођемо спати.
↑Истина, да ова пјесмица, коју су и мени, као маломе дјетету, пјевали, но иде са свијем међу ове горње (као што би се готово могло рећи и за посљедње двије од горњијсх према осталима); али ми се опет за сад чини, да јој је уза њих најприличније мјесто.
↑Мјесто сису једни веле колу, а у другоме стиху кажу сису мјесто другу.
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 203.
