Кад се другом ракија пије
Писмо првом, а ово ћемо другом, да Бог да! О чем' гођ радили, одазла се и муке бранили; Бога се бојали, душе не огријешили; у цркву одили, право славну летурђију слушали; живе помињали а мртвијем спомен чинили; људима се не омразили а образа не оцрнили, ако Бог да! Душманину се не умолили, но јуначким оружјем вазда бранили и обранили, да Бог да! И здрави, браћо! свак као ја по двије, да нам криво није.
Референце
[уреди]Извор
[уреди]Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 349-350.