Рисну граде наш, лијепо стање!
На тебе ми троја врата сташе:
Једна врата, жарко сунце сјаше,
А на друга жива вода враше,
А на трећа Костови сватови; 5
Међу њима ђевер и ђевојка,
Те чекају дара од ђевојке,
Станина се хитра нађе мајка,
Изнијела господске дарове,
Да дарива све редом сватове; 10
Домаћин је дара узимао,
Све сватове редом даровао,
Сваком дава који за што бјеше,
А ђеверу коња и ђевојку.
И Станин је бабо излазио, 15
И ђеверу аманет задав'о:
"Чувај мене прелијеиу Стану
"Од мојега до Костова двора."
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 52.
