Кад се Шгшра напи вина,
узе пушку карабина,
по планине ваздан скита
и чобани млади пита:
„Видосте ли партизана, 5
Ковачевић Радована?"
— Ој, јаворе, зелен боре,
Радован је усред горе
ој, јаворе, зелен боре,
погинуо још пре зоре! 10
Отуд иде стара мајка,
сва у црно као чавка.
„Сине Раде, туго моја,
где пропаде младост твоја,
младост твоја, радост моја?“ 15
Оздол иде сестра Боса,
расплетени’ црни’ коса:
„Радоване, брале моје,
зар да труну кости твоје?“
Песма о погибији народног хероја Радована Ковачевића — Максима, бив. комесара Лесковачког партизакског одреда. Певао првоборац Живојин Стојковић из Мирошевца.
Миодраг А. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, Српска академија наука, Посебна издања књига СССХХХ, Музиколошки институт књига 11, Научно дело, Београд, 1960., стр. 323.
