Кад се Јово из Стамбола врати,
Ано, рано, из Стамбола врати,
Срете мајку на сред нова града,
Ано, рано, на сред нова града.
Он не пита: Како си ми, мајко, 5
Ано, рано, како си ми мајко?
Већ он пита: Како ми је љуба,
Ано, рано, како ми је љуба?
„Љуба ти се, сине, преудала,
Ано, рано, сине, преудала, 10
Преудала и чедо имала,
Ано, рано, и чедо имала.
Кад га љуља уз бешику пева,
Ано, рано, уз бешику пева:
Нина, сине, остао без баба, 15
Ано, рано, остао без баба,
К’о ја, јадна, без мојега драга,
Ано, рано, без мојега драга!“
Миодраг А. Васиљевић: Југословенски музички фолклор књ. I, Народне мелодије које се певају на Космету, Просвета, Издавачко предузеће Србије, Београд, 1950., стр. 259.
