Провехла је јасна зора
Изнад мјеста б'јела Рисна.
То не била јасна зора,
Но то била млада Стане,
У руци јој два славића, 5
Славпћима говорила:
"О тако ви, два славића,
"Полетните из дворова
"Драгу Косту на прозоре,
"И реците Косту моме: 10
""Виђели смо младу Стану,
""Лијепо је нарешена,
""Нарешена, накићена,
""Танка струка и висока,
""Б'јела лица и румена, 15
""Твоја слика и прилика.""
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 50.
