Кад сам била млада у матере,
ја ти чудан јордамџија бијах.
Царски лези, пашински устани,
а везирски на авлију сађи.
Вук би ми се с пута уклооио, 5
камо л’ не би момак нежењени.
Кад с’ удадох, ни цар ни дјевојка!
Свекрва ми јордам помрсила,
не да везат’ главе с огледала,
ни ружице са лијеве стране, 10
не да плести косе хасурачки,
ни везати струка дјевојачки;
не да изаћ’ на авлијска врата,
ни видјети лијепих јунака.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 317.
