Кад полазе званице
Сад који од гостију полази, испрати га домаћин и домаћица са здравицом, а он напије:
С Бoгoм остај, брате домаћине! Ти си мене угостио вином и ракијом и господском софром, а Бог тебе славом и поштењем и јуначкијема главама највише, да Бог да! Што ми похарчили, а вратит' Не могли, Бог ти само седмо намирио! Здрав си ми и фала ти на час и на љубав, и с Богом!
Референце
[уреди]Извор
[уреди]Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 356.