Кад морија Мостар моријаше

Извор: Викизворник


Кад морија Мостар моријаше

Кад морија Мостар моријаше,
поморила диздареве дворе:
до два брата на авлији купљу,
двије неве у зеленој башчи,
двије секе под бијелом кулом. 5
Кад старијег брата понесоше,
пред њим добра коња поведоше;
када млађег брата понесоше,
пред њим зелен бајрак разавише;
кад старију неву понесоше, 10
пред њом носе кутију прстења;
када млађу неву понесоше,
пред њом носе од злата синију;
када двије секе понесоше,
пред њим' носе орахову грану, 15
и на грани рухо дјевојачко.
Пратио их остарио бабо,
су два шћапа на авлинска врата.
Овако је стари говорио:
"Сретан ли сам, милом Богу фала! 20
Два сам сина на војску спремио,
Двије неве у род повратио,
Двије шћери свати одведоше,
Како бабу облазити неће!"
То изусти а душицу пусти, 25
И умрије остарио бабо.

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Бисер, 2/1913, 12, 275. Збирка Фехима Х. Башчаушевића.
  • Муниб Маглајлић: Усмена балада Бошњака. Сарајево: "Препород", 1995. (Бошњачка књижевност у 100 књига)., стр. 157-158.