Кад Вилићи секу удаваше

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


 

Кад Вилићи секу удаваше

Кад Вилићи секу удаваше,
триста овнов' курбан учинише,
три турбета нова саградише,
триста дјеце сунет учинише,
да им сека здраво гору пријде. 5
Кад је сека здраво гору пришла,
гору пришла, у поље унишла,
ударила киша сушњежица,
сви сватови натраг побјегоше,
оста злато насред поља сама. 10
На злату је девет кавадова
и десета свилена кошуља.
Све се девет за кошуљу смрзле,
танка коша за бијело тијело,
жуте чизме за крнали ноге, 15
прстенови за бијеле руке,
а ђерђани за бијело грло,
златна печа за медена уста.
Она иде ђувегину двору.
Кад је дошла пред бијеле дворе, 20
излазила стара свекрвица.
Не вели јој: Јеси ли озебла?
Него вели: Како си нам лијепа.
Излазила млада заовица.
Не вели јој: Јеси л' нам озебла? 25
Већ јој гледа везак низ кошуљу.
Излазила млада јетрвица,
износила чедо у нарамку,
па свом чеду она говорила:
"Питај, душо, је л' озебла стрина?" 30
Кад те ријечи млада разумјела,
машила се руком у џепове,
извадила јаглук срмом везен,
у јаглуку хиљаду дуката:
"Надер теби, чедо пренејако, 35
јаглук дери, а стрину спомињи!"
Она иде у горње чардаке,
тере пада на мехке душеке.
Они млиду да се пренеможе,
ал' се злато и с душом растаде. 40

Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Кад Вилићи секу удаваше, Никола Тординац, Хрватске народне пјесме и приповиедке из

Босне, Вуковар 1883, бр. 5. стр. 18-19.

  • Муниб Маглајлић: Усмена балада Бошњака. Сарајево: "Препород", 1995. (Бошњачка књижевност у 100 књига)., стр. 255-256.