Сунце зађе, а месец изађе,
Лепа Ката још по башчи шета,
Чекајући злато материно,
Ал^ јој злато не долази често,
Тек једанпут у недељи дана, 5
Јер се боји злато материно,
Да му стара не зачује мајка,
Јоште горе да не види љуба.
Стара ће га мајка проклињати,
С верном ће се љубом омразнти, 10
Зато не сме злато материно,
Да одлази својој милој Кати.
Лепа Ката злату поручује:
"Тешко мене и до Бога мога!
"Зашто мене, злато материно, 15
"Зашто мене тако изневери?
"Када мене суђен данак дође,
"Начин'те ми сандук од шимшира,
"Пронес'те ме злату покај двора,
"Кад Бог види, нек и људи знаду, 20
"Да смо се ми млади миловали."
Референце
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 497-498.
