Када и сиромах раметан

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Када и сиромах раметан
Писац: Народна песма
Ерлангерски рукопис старих српскохрватских народних песама
93. Песма Ерлангенског рукописа. Приредиле Мирјана Детелић, Снежана Самарџија и Лидија Делић




93.

Када и сиромах раметан


0001 «Сиромаше Рамедане где спиш, где лежиш?»
0002 „A ево кадo на беглуку, ех да што велиш? «
0003 «Ходи момче пред авлију, кога се бојиш?»
0004 «А рамет кадо души твојој која ти велиш.»
0005 «Сиромаше Рамедане где спиш, где лежиш?»
0006 «А ево кадо пред авлијом, е да што велиш?»
0007 «Ходи момче у авлију, кога се бојиш?»
0008 «Рамет кадо души твојој кад тако велиш.»
0009 «Сиромаше Рамедане где спиш, где лежиш?»
0010 «А ево кадо у авлији, е да што велиш»
0011 «Ходи момче пред дворове, кога се бојиш?»
0012 «Рамет кадо души твојој кад тако велиш.»
0013 «Сиромаше Рамедане где спиш, где лежиш,
0014 a ево ти кадa у дворовах, ех кога се бојиш?»
0015 «Рамет кадо души твојој кад тако велиш.»
0016 «Сиромаше Рамедане где спиш, где лежиш?»
0017 «А ево кадо на кревету, е да што велиш?»
0018 «Ходи момче поред мене, кога се бојиш?»
0019 «Рамет кадо души твојој кад тако велиш.»
0020 «Сиромаше Рамедане где спиш, где лежиш?»
0021 «А ево кадо поред тебе, е да што велиш?»
0022 «Уђи момче међу ноге, кога се бојиш?»
0023 «Рамет кадо души твојој кад тако велиш.»
0024 «Сиромаше Рамедане где спиш, где лежиш?»
0025 «А ево кадо међ['] ногама, е да што велиш.»



Интервенције[уреди]

ж = ш (сиромаше)
т = д (Рамедане)
када = кадо
поклуку = беглуку
мумче = момче
боишь = бојиш
та = до (кадо)
ти = то
и = ј (твојој)
авлиѡм = авлијом
ав'лi'и = авлији
i= ј (авлији)
ћ = ђ (међу)

Напомене[уреди]

Рамедан би требало да буде Рамадан
рамет = рахмет

Ласцивни стихови у којима је Геземан изоставио безобразне речи (ст. 22 и 25), допуњени су увидом у рукопис.

Коментар[уреди]

Грађанска лирика, љубавна, еротска песма. Изостављене, ласцивне стихове Геземан
је касније објавио у транскрипцији: Геземан 1926/2002: 174.
Прештампано: Дамјанов 1987: 18-19.
Варијанте: в. у ЕР 29, 95, 137, 184; Krstić 1984: W Seks i šala – razno (delom nepristojne pesme): 421.

Извори[уреди]

Богишић, В. (1878/2003²). Народне пјесме из старијих највише приморских записа. Београд: СУД; Горњи Милановац: Лио.
Геземан, Г. (1925). Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народних песама. Сремски Карловци: СКА.
Караџић, В. С. (1814–1815/1965). Мала простонародња славено-сербска пјеснарица (1814). Народна србска пјеснарица (1815). Сабрана дела Вука Караџића I (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1818/1966). Српски рјечник (1818). Сабрана дела Вука Караџића II (П. Ивић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1821, 1853/1988). Српске народне приповијетке. Сабрана дела Вука Караџића III (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1841/1975). Српске народне пјесме I. Сабрана дела Вука Караџића IV (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1845/1988). Српске народне пјесме II. Сабрана дела Вука Караџића V (Р. Пешић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1846/1988). Српске народне пјесме III. Сабрана дела Вука Караџића VI (Р. Самарџић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1849/1987). Српске народне пословице. Сабрана дела Вука Караџића IХ (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1852/1986–1987). Српски рјечник (1852). Сабрана дела Вука Караџића XI/1–2 (Ј. Кашић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1862/1986). Српске народне пјесме IV. Сабрана дела Вука КараџићаVII (Љ. Зуковић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1891–1902/1932–1936²). Српске народне пјесме V–IX. Државно издање (Љ. Стојановић). Београд: СКА.
Караџић, В. С. (1973–1974). Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића I–IV (Ж. Младеновић – В. Недић). Београд: САНУ.
Милутиновић Сарајлија, С. (1833, 1837/1990). Пјеванија црногорска и херцеговачка (Д. Аранитовић). Никшић: Универзитетска ријеч.
Петрановић, Б. (1867–1870/1989). Српске народне пјесме из Босне и Херцеговине I–III (Н. Килибарда). Сарајево: Свјетлост.
Петровић Његош, П. (1846/1951). Огледало српско. Целокупна дјела V (Р. Бошковић – В. Латковић). Београд: Просвета.
Daničić, Gj. (1871). Poslovice. Zagreb: Knjižarnica Fr. Župana (Albrechta i Fiedlera).
Hӧrmann, K. (1888–1889/1990²). Narodne pjesme Muslimana u Bosni i Hercegovini I–II (Đ.
Buturović). Sarajevo: Svjetlost.Jukić, I. F. (1858). Narodne piesme bosanske i hercegovačke I. Piesme junačke. Osijek: Izdao O. Filip Kunić.
Kuhač, F. Š. (1878–1881). Južnoslavjenske narodne popievke I–IV. Zagreb.
Kukuljević Sakcinski, I. (1842–1847). Narodne pěsme puka hàrvatskoga. Različita děla IV. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.
Kurelac, F. (1871). Jačke ili narodne pěsme prostoga i neprostoga puka hrvatskoga po župah Šoprunckoj, Mošonskoj i Želěznoj na Ugrih. Zagreb: Slovi Dragutina Albrechta.
Marjanović, L. (1864). Hrvatske narodne pjesme što se pjevaju u gornjoj Hrvatskoj Krajini I.Zagreb: Troškom i tiskom A. Jakića.
Vraz, S. (1839). Narodne pěsni ilirske I. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.Zbornik, ZNŽOJS: Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena. Zagreb: JAZU.
Zovko, I. (1888). Hercegovke i Bosanke: 100 najradije pjevanih ženskih pjesana I. Sarajevo: Tisak i naklada tiskare Spindler i Loschner.