Кавајка

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Кавајка

Од Каваје књигу була пише,
а шиље је Мехмед Кокотлији:
"Чуј, Турчине Мехмет Кокотлија!
ако мога не осветиш сина,
баш мојега лудог Асан-агу, 5
којино је љетос погинуо
бојак бијућ’ с младим Црногрц’ма,
да заробиш неке Црногорце
и све мене да живе доведеш,
а најпрвог брата владичина, 10
по имену Сава Петровића
и војводу Мићу Вукотића
и Андрију сердара Пламенца,
још сердара Бошковић-Мијајла
и сокола Пајовића Јова 15
од крвавих Брдах на крајину.
Ако ли ми ово не учиниш,
кунем ти се на ћитапу моме,
чинићу те на колац набити
у мог брата скадарског везира." 20
Кад Мехмета књига допанула,
књигу гледа сузе пролијева,
затвори се у своју одају,
из одаје ситну књигу пише,
па је шаље були од Каваје: 25
"Чуј ме добро, була од Каваје!
Чудим ти се што у књигу пишеш
и у њојзи бираш Црногорце
за Хасана да ти их доведем!
А не знадеш, було из Каваје, 30
није лашно робит Црногорце,
Црногорце ни младе Брђане.
Ја сам једном ш њима ратовао,
и да није доро ме унио,
не би мене кућа видијела. 35
Ја да имам и цареву војску,
мучно бих се на њих уканио;
не даду се робити јунаци,
а камоли живи пофатати!
Но те молим кано госпођицу, 40
за то немој везиру писати,
да ми моју не откине главу;
на поклон ти стотина дукатах
и три хата под златна пусата;
још бих дао да би већ имао." 45
А кад булу књига допанула,
књигу гледа а прима дарове;
књизи му се само посмјехује,
па Мехмету опет написује!
"Чуј, Мехмеде, добро, Кокотлија! 50
Проста тебе на рамени глава
кад ми пошљеш златнога сокола
и товара четири дукатах,
кад аждају убијеш језерску
од Каваје те прождире Турке, 55
тадер ћу ти опростити главу,
бре, кауре и ћафирски сине!"
Кад Мехмета књига допанула,
књигу гледа, овако говори:
"О Кавајо, не бијелила се 60
што ми хоћеш изгубити главу!"
Челом паде на земљицу црну,
па је своје повикао слуге:
Све четири коња оседлајте,
да бјежимо пут Горице Црне, 65
ере ћемо изгубити главе
теке була напише везиру."
Брзо њега послушаше слуге,
оседлаше коње седленике
а кад свану и сунце ограну, 70
глас допаде Мехмед Кокотлији:
"Од јада се и жалости тешке
у Каваји була преставила!"
И тако је Мехмед остануо,
на свом дому и у своме двору.75



Извор[уреди]

Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.]